Скромни српски војсковођа Живојин одрастао је у скромној кући српског села Струганик, на обронцима Сувобора, у крају где живе Мишићи. Кућа је троделна полубрвнара получатмара са отвореним огњиштем смештеним уз зид собе. Отворено огњиште је најбољи природни јонизатор ваздуха. Поред отворене ватре се најбоље дише.

Да ли због здравог дисања, или због још којечега, мали Живојин је одрастао у Србина који је остао упамћен у историји по својој чувеној тактици у биткама против Аустро-Угарске алијансе, када је слабија српска војска поразила наизглед јачег непријатеља. 

Непуних сто година касније српски непријатељи су дисали кроз маске са кисеоником у модерним млазним авионима из којих су испаљивали разне бомбе, ракете, пројектиле и остало зло на неког новог малог Живојина по српским селима. Дисање је тако постало још једном веома битна ставка у ратном сукобу. Ловци и бомбардери НАТО алијансе су возили пилоте који су дисали кроз савремене системе допремања кисеоника, а њихове жртве су једва дисале од силине дима и паљевине који су ови правили својим разарањима.

После десетак година од злочиначке инвазије, неки нови Срби су навалили да српску војску предају под управу те исте НАТО алијансе. Живојин Мишић се од тада преврће у гробу.