Portal poslovi.rs sproveo je istraživanje „Šta vas najviše demorališe na poslu?“ sa ciljem da se utvrdi u kojoj meri pojedini činioci utiču na (de)motivaciju zaposlenih na poslu. Istraživanje sprovedeno na uzorku od 1.000 ispitanika dalo je sledeće rezultate (podaci su dati opadajućim redosledom):
1. Loši međuljudski odnosi – 58%
2. Neplaćen prekovremeni rad – 19,1%
3. Prebacivanje odgovornosti – 16,35%
4. Preveliki obim posla – 6,55%

Među faktorima koji negativno utiču na motivaciju dominiraju loši međuljudski odnosi. Česti konflikti sa kolegama, nadređenima, diskriminacije po raznim osnovama, ogovaranja iza leđa, nerazumevanje, nemogućnost uspostavljanja zdrave komunikacije predstavljaju glavne izvore stresa i frustracija koji su osnovni razlog nezadovoljstva zaposlenih. Nezadovoljstvo, sa druge strane, dovodi do manjeg angažovanja, lošijeg radnog učinka, pa čak i do promene posla/poslodavca.

Na drugom mestu faktora demotivacije nalazi se neplaćen prekovremeni rad. Zaposleni su spremni da se dodatno angažuju, kako bi poslovni ciljevi bili ostvareni i ispoštovani predviđeni rokovi, ali nezadovoljstvo nastaje ukoliko taj trud i zalaganje ostanu neprepoznati i nenagrađeni od strane menadžera. Iako značajno zaosteje za lošim međuljudskim odnosima, neplaćeni prekovremeni rad ipak zauzima visok procenat među faktorima (de)motivacije (19,1%).

Prebacivanje odgovornosti je čest problem koji nastaje kao posledica neadekvatne organizacije i podele posla u kojoj nisu jasno precizirani radni zadaci i odgovornosti pojedinaca. U takvom sistemu, ne pravi se razlika između vrednih, odgovornih radnika i onih drugih, što izaziva ogorčenje. Prebacivanje odgovornosti tako stvara začarani krug, a najčešće uzrok tome jeste loša organizacija menadžera. Zato se ovaj faktor motivacije našao odmah iza neplaćenog prekovremenog rada sa visokim procentom od 16,35%.

Prema sprovedenom istraživanju, ispitanici su kao najmanje uticajan faktor na motivaciju (od ponuđenih) izabrali preveliki obim posla. To ukazuje na činjenicu da su zaposleni spremni na naporan rad, ali samo ukoliko je on prepoznat. Otuda i nizak procenat ovog faktora u odnosu na ostale – 6,55%.

Na osnovu istraživanja može se zaključiti da najveći "udarac" na motivaciju zaposlenih predstavlja nezadovoljenje sociološko-psiholoških potreba. Osećaj pripadnosti, uklapanja i individualnog doprinosa je među prioritetima svakog radnika, neuporedivo izraženiji u odnosu na ostale. To znači da su zaposleni osetljivi na neprincipijelnost i nepravedan tretman od strane nadređenih, dok naporan rad i veliki obim posla ne predstavljaju tako ozbiljan problem kao što se u prvi mah moglo očekivati.

< Prethodna		Sledeća >