Pretnje od gripa naduvane, bacaju se pare za vakcine

 

Nivo pretnje od svinjskog gripa je veštački naduvan, a histerija koja se diže u medijima poslednjih nedelja samo ide naruku farmaceutskim kompanijama i njihovim lobistima, smatra Sergej Kolesnjikov, ruski akademik i zamenik predsednika odbora za zdravlje Državne dume Rusije. U razgovoru za „Blic nedelje“, on ocenjuje da je zbog toga kupovina vakcina u ovom trenutku nepotrebno trošenje para.

 

Vaša je teza da nije bilo razloga proglašavati epidemiju svinjskog gripa i da se opasnost od te bolesti preuveličava. Kako je objašnjavate?

– Smatram da pandemiju i visok nivo opasnosti treba proglašavati samo u slučaju da je bolest istovremeno vrlo zarazna i izaziva visoku smrtnost u najbližem periodu ili, pak, kao u slučaju side i hepatitisa C, prouzrokuje smrtonosnu infekciju. Od svinjskog gripa je obolelo oko 40.000 ljudi, pri čemu od običnog gripa oboleva na desetine miliona ljudi. I smrtnost se može uporediti s običnim gripom: 0,3 odsto, pa i to u sredinama sa nižim socijalnim nivoom.

Zašto se onda diže panika povodom pandemije?
– Odluku Svetske organizacije da proglasi pandemiju mogu da iskoriste nesavesni mediji i posebno farmaceutske kompanije da bi u vreme panike zaradile dosta novca. Ljudi su, s druge strane, skloni da brže poveruju u loše nego u dobre vesti, a i medijima zgodno dođe senzacionalizam – da plaše ljude i da, posebno u doba krize, izazivaju stres. To im više odgovara nego naučni pristup.

Može li panika nekome da koristi, recimo, proizvođačima vakcina?
– I te kako. I ne samo proizvođačima vakcina, nego i proizvođačima raznoraznih antivirusnih preparata. Već su debelo zaradili.

Srbija je naručila tri miliona vakcina protiv svinjskog gripa. Da li je Rusija naručila i koju količinu?
– Čestitam Srbiji na nepotrebnom trošenju para. Očigledno da dobro zarađuju ne samo farmaceuti, nego i njihovi lobisti. Rusija za sada nije ništa zakazivala, osim razrade specifične vakcine u centrima u Moskvi, Sankt Peterburgu i Novosibirsku.


Koliko je teško tržište vakcina od svinjskog gripa?
– Sve će zavisiti od panike i lobista farmaceutskih kompanija. Teško je u ovom trenutku proceniti o kolikoj se sumi radi, ali ako se uzme u obzir „iskustvo“ Srbije, jasno je da je u igri veliki novac.

Postoji teza da je u vreme krize zgodno podsticati strah da ljudi ne bi mislili o realnim problemima. Šta vi mislite o tome?
– Mislim da takve događaje koriste političari, kao i akteri ekonomskih ratova. Recimo, atipična pneumonija, uzgred budi rečeno veoma čudna infekcija, Kini je nanela štetu od više milijardi dolara i skrenula joj pažnju sa bombardovanja Jugoslavije. Svinjska kuga, koja je u Rusiju preneta iz Gruzije, prouzrokovala je štetu izvozu žita iz Rusije, a ptičji grip, koji čudnom igrom slučaja nije pogodio SAD, glavnog izvoznika pilećeg mesa, naneo je ogromnu štetu živinarskim farmama u zemljama koje su bile najteže pogođene tim virusom.

Da li je ovaj grip više opasan od običnog?
– Nema velike razlike. Grip A/H1N1 je zahvatio mnoge zemlje, ali to još nije pandemija, kako smatraju u SZO, pošto se bolest odvija kao i svaka godišnja epidemija bilo kog drugog gripa. Premda rast obolelih od svinjskog gripa raste u svetu, samo kod malog procenta ishod je smrtonosan. Za medicinske stručnjake je to niski nivo rizika, koji se može uporediti sa bilo kojim drugim oblikom gripa.

Može li se govoriti o mogućnosti da je virus „pobegao“ iz neke laboratorije?
– Mislim da može, budući da se već dugo za vakcinaciju životinja koriste oslabljene žive vakcine, a one se mogu rekombinovati u organizmu svinja i davati hibride s novim svojstvima. A kako je organizam svinja sličan organizmu čoveka, opasnost da se zarazi čovek je velika. /blic.rs/

< Prethodna		Sledeća >