Već nekoliko puta smo imali situaciju da nas računovodje velikih firmi pitaju da li smo dostavili original ili kopiju računa. U početku tome nismo pridavali neku pažnju, niti je bilo jasno o čemu se radi. U medjuvremenu smo skontali, tj jedna radnica u računovodstvu velike firme nam je objasnila. Oni su naime navikli da im "original" računi dolaze sa pečatima u plavo ljubičastoj boji, da se odgovorni potpisuju plavim mastilom, da su zaglavlja računa štampana u nekoj lepoj boji i slično. U našem slučaju sve je CRNO! Crn memorandum, crno mastilo pečata, crno mastilo olovke kojom se potpisuje odgovorno lice, crna boja tonera laserskog štampača... Par puta je bilo takoreći zabavno razgovarati sa zaposlenima u računovodstvu koji (s pravom?) očekuju neke druge boje i objašnjavati da se naš original vrlo malo razlikuje od neke dobre crno-bele kopije. 

Ova pojava zapravo i nije tako bezazlena. U našem slučaju je velika firma koristila ovaj slučaj kao izgovor za ogromno kašnjenje u plaćanju: "Niste nam dostavili original račun, ne možemo platiti na osnovu kopije". Najpre, svaki račun koji bilo koja firma izdaje može imati i neograničen broj istovetnih kopija, odštampanih i pečaćenih na isti način. Zakon ne uslovljava izgled originalnog računa, boje, formate.Tako da je sasvim legitimno da ceo račun bude ispisan ručno, bez i jednog štampanog slova.